– A šta me je bolilo? Pa najviše glava, unda bi popila tabletu i to bi prošlo. A bila san i u bolnici. Jednom me je moja krava potegnula i ja san pala, slomila nogu. Eto, i sada u nozi iman željeznu šipku skoro 40 godina. Neka stoji, ne smeta mi. A ovako nekih težih bolesti, fala Bogu, nisan nikada imala. A tablete pijem za tlak, ali samo pola, ne triba mi više. Nego, ne smi se s njima stati… Kada se minja vrime, malo mi tu u kolinu vrti, unda ja oden u vinograd s neviston, oden učupat trave pa unda dođe da triba povezat loze, sve ti ja to pomognem – veli nam starica Mara.

I što još napisati o četrdesetak minuta druženja s babom Marom?! Možda i to da je uputila poljubac mjesnom poštaru koji joj je donio novac, možda o tome da nam je nekoliko puta rekla “daj, sine, peticu!” pa ispružila cijeli dlan i poput djeteta se smijala. Rastali smo se s obećanjem da ćemo doći na Malu Gospu, 8. rujna, na proslavu 107. rođendana. To se ne smije propustiti.