HUMOR: Vridna Mara u epizodi „Traženje posla“

• 10 godina ago

Sunčano, ali zubato jutro se prostrlo nad Imotskom krajinom. Dica se igraju sakrive oko kuće, svekrva kuva ručak, a Mara se udubila u turpijanje noktiju. Misli u sebi kako bi bilo lipo i ove nedilje skoknit u Varoš da joj Ljuba napravi nokte, ali ne more se. Pare s biroa i dičiji sidaju tek za 2 tjedna, a prošli se već davno ocidio s kartice. Čovik je na baušteli, a njegova dnevnica dotekne taman za spizu, režije i gorivo. S televizije se čuju vijesti: „Broj nezaposlenih u Republici Hrvatskoj raste!“ – E, đava ti odnijo i državu i EU i bakrače kad moran sidit u kući i čekat di će kanit koja lipa, sva rastrešena veli Mara svekrvi.  Od nervoze nazove susjedu i zamoli je da zakuva kavu, eto nje.

S friško isturpijanim i nalakiranim noktima, pripali bili marlboro, otpije srk kave i pita komšinicu šta ima u selu. Opet neki sočan seks skandal. Uvatilo u polju, udato, oženjeno. Žena pribila, čovik istra iz kuće. Za dicu ni’ko i ne pita. Ni’ko i ne pita za istinitost informacije, bitno da kava nije u tišini, a dobra ćakula nikoga nije ubila.

I tako se pojada Mara komšinici za svoj slučaj s noktima i da joj je dozlogrdilo bit bez para. Komšinica kaže da je čula (ovaj put more bit i istinu) da jedan čovik iz sela traži radnicu u lokalnom restoranu.  Mara odma za mobitel i nazove da provjeri je li to istina i dogovori razgovor za posa. Nazove Mara čovika, on je cili oduševljen Marinom odlučnošću da pridonese kućnom budžetu i malo skine teret s njega.

Stigao i dan razgovara za posao. Mara oprala kosu, nabacila prvu ruku pudera i došla kod svog budućeg poslodavca.

• „Dobar dan Mare, drago mi je da si se javila na moj oglas za posao!“
• „ ‘valjen Isus. Jesan. Ma nu, nije meni potriba nego eto dosadilo i sidit u kući. Pa da koju kunu ćoknen sa strane i malo se odmorin od dice. Vridi.“ (Da ne bi čovik pomislio da je Mara sirotinja kakva)
• „Šta si Mare ti po struci?“
• „ Đava. Išla san ti u srednju pa san se udala. Iman završene 3 godine, četvrtu nisam stigla od dice.“
• „Uredu Mare. Nama bi trebala ispomoć u kuhinji. Radi se nekad ujutro, nekad popodne, a i navečer. Bila bi prijavljena, plaća je 3500-4000 kn“.
• „Ma nu njega, u kuhinji? Da san ja mislila kuvat ja bi ostala kod kuće, a ne tražila posa. Ja san mislila da ti tražiš nešto ‘vako finije. Da ti vodin papire, nadgledan, da san u toplu, u čistu.“
• „Ali Mare, ti nisi kvalificirana za takav posao.“
• „Ja da nisan to – kako ‘no si reka? Eto ti jesi pripametan. Eno ona tvoja oda ušminkana, sređena, u lipon autu, a i ona nije vidila neke škole.“
• „Mare, ja nisam tu da razgovaramo o mojoj supruzi, već o tvom mogućem zaposlenju.“
• „Sad će on pričat samo o čemu on oće, kad sam mu ga šuknila. A jesan mu rekla, neka san. – misli Mara u sebi.
• „Čuješ ti, neće ti Mara radit k’o kuvarica. Nije Mara neka štraca da se ovde smucan od jutra do večeri. Ti si guba od čovika kad nudiš meni takav posa. More te bit sramota. Nu, more i Mara otvorit restoran i izgledat finjuškasto k’o ona tvoja i tražit benu k’o ti mene da radi. I da ja sidin u kući i lakiran nokte, a pare dolaze k’o ništa.“

Diže se Mara, zalupi vratima i zapržena ode kući. Zovne čovika i ispriča mu kako je bilo. On se sažali nad svojom ženom i kaže da je u potpunosti u pravu. Bolje ležat dok sida drž s biroa, drž dječijeg nego da kogod misli da je na to spa da mu žena kuva u nekog tamo.

„Mare moja. Nije nama potriba da se ti smrdiš u nekoj seockoj kužini. Nisi ti bilo ‘ko. A i jebo državu di moraš radit k’o kuvarica, da ti se selo ruga. Ako ništa, otić ćemo Mare mi u Njemačku. Ja ću na bauštelu, ti čisti pa ćemo k’o prava gospoda doć s eurima u selo!“

Vaša susjeda

imotskenovine.hr